Nismo se tako dogovorili

Autor: Dmitrij Rogozin , Objavljeno: 23. 02. 2008.

“Ako Evropska unija formuliše jedinstven stav, ili NATO izađe iz okvira svog mandata na Kosovu, onda će te dve organizacije ući u sukob sa UN, a tada ćemo mi poći od toga da treba da primenimo grubu silu koja se zove oružana, kako bi nas uvažavali”, upozorio je Rogozin.

MOSKVA , 22. februara (Tanjug) - Stalni predstavnik Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin nije danas isključio mogućnost da Rusija primenu oružanu silu ukoliko NATO na Kosovu i Metohiji izađe iz okvira svog mandata i počne da se bavi politikom.

Rogozin je, u direktnom tv uključenju iz Brisela, ocenio da je priznanje Kosova i Metohije strateška greška Zapada.

Ruski predstavnik je istovremeno upozorio NATO da ne izlazi izvan okvira svog mandata u toj pokrajini i da se ne bavi politikom, ističući da će odgovornost za moguću eskalaciju odgovornost snositi oni koji su bili za priznanje nezavisnosti srpske pokrajine.

“Ako Evropska unija formuliše jedinstven stav, ili NATO izađe iz okvira svog mandata na Kosovu, onda će te dve organizacije ući u sukob sa UN, a tada ćemo mi poći od toga da treba da primenimo grubu silu koja se zove oružana, kako bi nas uvažavali”, upozorio je Rogozin.

Prema njegovim rečima, Rusiji se “ne dopada mnogo informacija, koja zahteva proveru”, da neki vojnici i načelnici Alijanse “postavljaju pitanje nepuštanja na teritoriju Kosova srpskih funkcionera” i da snage Kfora pokušavaju da zatvore granicu “deleći Srbe od Srbije”.

“Nismo se tako dogovorili. Ako se ta informacija pokaže kao tačna, mi ćemo ovde u Briselu imati komplikovan dijalog sa svojim partnerima i moguć dramatičan razvoj događaja u okviru diskusije između Rusije i NATO”, rekao je Rogozin.

“To je već ozbiljno. To nisu samo odnosi Rusije i NATO, to je konflikt sa sistemom međunarodne bezbednosti”, rekao je Rogozin i dodao da je to tada “veliko političko pitanje, pitanje budućnosti, pitanje postoje li pravila ponašanja među državama ili treba polaziti od toga da je u pravu onaj ko ima snagu”.

“Tada ćemo i mi morati da polazimo od toga da će, da bi nas uvažavali, razumeli i priznavali naše pravo na tačku gledišta, i nama biti potrebna gruba fizička sila, pod nazivom oružana”, objasnio je ruski predstavnik pri NATO.

Prema njegovim rečima, situacija na Kosovu se odvija po scenariju koji je Rusija predvidela, a reč je, naime, o “rušenju jaltinsko-potsdamskog sistema bezbednosti”, što nosi opasnost od eksalacije napetosti u svim regionima sveta.

Ruski diplomata je upozorio da postoji opasnost od nekontrolisanih akcija i mogućnost da “dim koji je krenuo sa severa Kosova, može biti vesnik vatre koja bi mogla da zahvati celu pokrajinu”.

Za to su, kako je rekao, odgovorni političari i zemlje koji stoje iza priznanja nezavisnosti Kosova.

Rogozin je istakao da “ne sumnja da će se uskoro na Kosovu pojaviti vojne baze NATO”, ali da “Rusiju trenutno mnogo više uznemirava pojava tuđe vojne mašinerije uz njene granice - u Poljskoj i Cceškoj”.

Ističući da je Kosovo primer za druge nepriznate države, Rogozin je istakao da “Rusiju to ne može da ne brine” i da je Moskva upozoravala da Kosovo ne može biti izuzetak.

Pritom je dodao da Rusija nema nikakve koristi od odvajanja Kosova, niti interesa za pojavljivanje nove napetosti i sukoba uz njene granice, kao i da poziva druge da se uče na tuđim primerima.

Rogozin je ponovio da Rusija nije advokat Srbije, već zastupnik poštovanja međunarodnog prava, i dodao da Srbija “ima snage i sredstava da zaštiti svoj suverenitet”.

Srbiji, kao i međunarodnom pravu, bila je potrebna podrška zemalja kao što su Rusija i Kina, koje ne smatraju da se “kosovski slučaj” može smatrati izuzetkom, a Srbija će se kao prava država sama “izboriti” sa tim, rekao je ruski diplomata.

“Srbija nije okupirana država i ne treba da za nju neko primenjuje oružje”, rekao je on i dodao da između Rusije i NATO “rata neće biti”, ali da će “biti poželjno da odnosi (među njima) budu bolji”.

(agencija Tanjug)